Selen

SELEN

- Levisticum officinale

Koch.

Fam:

 Apiaceae

(narodni nazivi: ljupčac, luštrek, selin, trojenac, veleštika)

Značaj:

Omiljena začinskih biljaka sa lekovitim dejstvom. Stari Grci i Rimljani žvakali su seme da biolakšali probavu. Kao gajena biljka opisuje se u doba Plinija kao začinska i lekovita biljka.Predpostavlja se da je poreklom je iz jugozapadne Azije. Najviše se gaji u bivšim republikama SSSR.Kod nas se gaji uglavnom u baštama. Gaji se radi ploda (

Levistici fructus

) i etarskog ulja (

Levistici aetheroleum

) kojeg ima 0,08% u listovima 1,5% u zrelim plodovima, zadebljalog korena (

Levistici  radix

) i herbe (

Levistici herbae

). Upotebljava se u proizvodnji likera i konzervnoj industriji, a u kuli-narstvu kao začin i dodatak jelima. Etarsko ulje se koristi u medicini i kozmetici. Ulje je bledo žućkasteboje, prijatnog mirisa. Glavni sastojak su ftalidi i nalazi se u granicama od 60-70%, od čega potičekarakterističan miris selena.

Izgled biljke:

Višegodišnja biljka intenzivnogporasta, živi 6-8 godina.

Koren:

Glavni koren je vretenast, zadebljao, bledožute boje, dužine 40-50 cm. U kasnijim godinamaogrubi i razvijaju se bočne grane dužine do 10 cm -sekundarni korenovi, koji prodiru duboko u zemlju.

Stablo:

Razvija se u drugoj i narednim godinama,više stabala iz vrata korena. Stablo je uspravno, raz-granato, često visine preko 2 m. Grana se u gornjemdelu i na krajevima grana formiraju se štitaste cvasti.Stablo je okruglo, sjajno i šuplje na preseku.

List:

U prvoj godini listovi formiraju lisnu rozetu ukojoj su listovi na dugim drškama. Dužina liske je do60 cm, dvojno perasta, jako urezana i nazubljena poobodu. U narednim godinama listovi se razvijajunaizmenično postavljeni na stablu i na vrhu stabla susedeći i duboko urezani sa uskim režnjevima. Listovii stablo su sjajni sivo zelene boje.

Cvetovi:

Sitni, žute boje, grupisani u složenu štita-stu cvast, petodelni, sa 5 kruničnih listića.

Plod:

[izokorpijum sastavljen iz dva plodića -orašice koje su izduženo eliptičnog oblika blagosrasli, žuto braon boje. Plodići se uglavnom prilikomvršidbe odvajaju. Na plodu se nalazi više nabora, aizmeđu njih su kanalići ispunjeni etarskim uljem.Masa 1000 zrna je 3-7 gr

Uslovi i načini gajenja:

Selen je biljka severnih krajeva kojoj pogoduje hladnija klima. Utoplijim krajevima se ne može gajiti bez navodnjavanja. Za rast i razvoj podnosi niže temperature.Klija i niče već na 5-6

o

C, a podnosi niske temperature i do -15

o

C. U toku vegetacije ima povećanezahteve za vodom. Dobro podnosi povećanu vlagu, kako u zemljištu, tako i u vazduhu. Prema potre-bama za svetlošću je biljka dugog dana i slabije se razvija u hladu. Dobro uspeva na dubokim, humu-som bogatim, vlažnim zemljištima. Ne odgovaraju mu glinovita i zbijena, ni peskovita sa lošim vodno-vazdušnim osobinama. Pored običnog često se sreću još dve vrste: divlji selen (

Levisticum scotium

),sitnij, blažeg mirisa i ukusa i Kineski selen (

Levisticum chinensis

), često primenjivan u kineskoj tradi-cionalnoj medicini. Kod nas se najčešće gaji sorta DOMA]I VISOKI.Za uzgoj treba izabrati plodna, strukturna i humusom bogata zemljišta. U Vojvodini to su alu-vijalna zemljišta pored reka i ritska crnica. Kod ritskih crnica je veoma značajna pravilna obrada, jerspadaju u grupu teških i vlažnih zemljišta. Parcela treba da je čista od korova. Od preduseva za uzgojsu najbolje đubrene okopavine, koje rano napuštaju parcelu. Ne sme se gajiti posle vrsta iz iste fami-lije (korijander,komorač, kim, anis, mirođija, anđelika, peršun...). U proizvodnji selen se gaji van plodoreda, jer se u plantažnom gajenju zadržava 3-5 godina na istom mestu.

Obrada zemljišta:

Zbog jako razvijenog korena potreban je dublji oranični sloj. Osnovnaobrada je 35-40 cm dubokim oranjem u jesen i parcela se ostavi do proleća. Dopunska obrada seobavlja u proleće, kako bi se obezbedila dobra struktura zemljišta.

Đubrenje:

Za određivanje količine đubriva treba analizom utvrditi plodnost zemljišta. Presadnje se unosi 60-70 kg/ha N, 100-120 kg/ha P

2

O

5

i 140-150 kg/ha K

2

O, ali se mora i prihranjivati,svake sledeće godine u dva navrata. Organsko đubrenje stajnjakom se obavlja pod predusev.

Setva i sadnja:

Razmnožava se setvom, direktno na stalno mesto ili putem rasada, a ređe ideljenjem korena.

Setva:

Primenjuje se u manjoj meri. Seje se krajem marta ili početkom aprila, vrstačno sa razma-kom red od reda 50-60 cm i 30-40 cm u redu. Dubina setve je 1-1,5 cm, zavisno od pripreme i tipa zemlji-šta. Seme zadržava klijavost dve godine. U sušnim godinama posle setve obavezno je povaljati parcelu.

Proizvodnja rasada:

Setva se obavlja u hladne leje, na razmaku 24 cm red od reda, a u redugusto. Dubina setve je 1-2 cm. Postoje dva roka za setvu, prolećni (mart - april), i najčešći, jesenji rok(kraj oktobra - početak novembra). Nicanje selena pri jesenjoj setvi je u proleće sledeće godine.Rasađivanje se vrši u septembru ili oktobru, na razmaku 50-60 x 30-40 cm. Sade se sadnice, odno-sno zadebljao koren sa lisnom rozetom skrećenom na 3-5 cm. Korenov vrat mora biti na dubini 3-5cm od površine zemlje. Sadnja se obavlja sadilicama ili ručno, pod plug, u brazde dubine 12-15 cm.Broj potrebnih sadnica za jedan hektar je od 42.000-55.000 biljaka.

Deljenje korena:

U fazi mirovanja razdvajaju se delovi sa najmanje jednim pupoljkom irasađuje (slično kao proizvodnja iz rasada). Loša strana ovakvog rada je osetljivost selena naozleđivanje, pa je i prijem sadnica lošiji.

Nega useva:

Obuhvata negu rasada i negu useva na otvorenom.

Nega rasada:

Obuhvata valjanje leje, zalivanje, okopavanje sa plevljenjem i zaštitu od bolestii štetočina. Odmah posle setve zemljište se valja, da se uspostavi kontakt semena sa zemljom i zali-va se sitnim kapljicama, da se ne obrazuje pokorica. Pored zalivanja obavlja se okopavanje sa plev-ljenjem, hemijska zaštita od korova, bolesti i štetočina, kao i folijarno prihranjivanje rasada.

Nega useva na otvorenom:

Od mehaničkih mera nege na otvorenom obavezne su kultivi-ranje, okopavanje i zagrtanje. Kultivira se do 3 puta u sezoni. Prvo kultiviranje je 10-15 dana od rasa-đivanja. Kada će se vršiti ostala kultiviranja zavisi od pojave korova. Pre prvog kultiviranja ili zajednosa njim se i prihranjuje. Zagrtanje useva se obavlja u drugoj godini, da se spreči izmrzavanje biljaka.

Prihranjivanje:

Od druge godine pa nadalje se prihranjuje sa po 50- 60kg/ha N, u 2 navrata sapo 1/2 ukupne količine. Prvo prihranjivanje je u proleće, kada krene vegetacija a drugo krajem jula, na-kon košenja herbe. U jesen, pre međuredne obrade dodaje se još 70-80 kg/ha P

2

O

5

i 60-80 kg/ha K

2

O.

Zaštita:

Zaštita od korova se može obavljati u više faza razvoja, a zavisi od jačine zakoro-vljenosti parcele. Najčešće se koriste herbicidi na bazi

Prometrina

, pre rasađivanja, uz upotrebuprema uputstvu proizvođača. Ovo sredstvo se primenjuje i u ostalim godinama pre početka ve-getacije, a najkasnije do visine rozete od 10-15 cm. Od bolesti selen napadaju pepelnica, lisna rđai plamenjača. Protiv njih se koriste preparati na bazi

Benomila

,

Cineba

,

Bakarnog oksihlorida

i drugih. Zbog česte pojave bolesti se preventivno štiti fungicidima, svakih 10-12 dana. Od štetočinapovremeno se javljaju poljske stenice (

Lygus sp.

) i buvač (

Haltica sp.

) koji oštećuju biljku i mogudrastično umanjiti prinos. Česta je pojava i lisnih vaši. U zaštiti od ovih štetočine koriste se insekti-cidi na bazi

Malationa

ili

Dimetoata

.

Navodnjavanje:

Često se koristi, mada može da uzrokuje pojavu korova i bolesti. U drugoji ostalim godinama nije potrebno navodnjavati, sem u slučaju jake suše i ako je peskovito zemljište.Na ostalim zemljištima selen razvija dubokohodan koren i crpi vlagu iz dubljih slojeva.

Žetva:

Selen je poznat po neravnomernom sazrevanju i velikom osipanju zrna. Žetva semenase retko radi, a obavlja se kada je oko 50-60% plodova dobilo svetlo smeđu boju. Na manjimpovršinama žetva je dvofazna. Prinos semena je od 400-600 kg/ ha, a etarskog ulja 3-6 kg/ha. Semese čuva sa 12% vlage. Vađenje korena se obavlja u jesen. Vade se korenovi biljaka starih 3-4 godine.Obavlja se pomoću vadilica, a najčešći način je izoravanje plugom bez plužne daske na dubinu35-50 cm.Prinos se kreće u granicama od 6-8 t/ha svežeg korena, odnosno 1,5-2 t/ha suvog kore-na ili 5-6 kg/ha etarskog ulja. U godini rasađivanja žetva herbe se obavlja pre prvih mrazeva, a u osta-lim godinama dva puta. Prvi put kada centralni štitovi dobiju sivo mrku boju, a drugi put pre pojavemraza. Godišnji prinos herbe je 10-20 t/ha. Od herbe se može dobiti 8-20 kg/ha etarskog ulja.